Seoska

Pamte me kojekakvi jeftini bircuzi i krcme.
Sedeo sam tamo sa tipovima cija je prica
bila losija od njihovih zivota,
a pogledi strasniji od same tuge.
Tesko je ziveti u mrtvom mestu…
Nisam vise ni za te blatnjave sokake
pune magle i dima.
Njih bi ostavio nostalgiji da ih voli ili
neki moji dani starosti…
Mlad sam dovoljno da me moze
ubiti jesen i zima u njima.
Jos me samo pesma tamo moze dotaci…
Ona zabranjena pesma…
Pukne me uvek,kao tocak na biciklu,
pa ne znam jel se lepog secam
ili mi je lepo sto se secam.
Stegnu se grudi kao ispod pretesnog midera,
a srce iskrvari u taj bokal crnog vina…
A vino je cudnog ukusa kad u njega jos
kapne i suza…
Ali svakako cu ga popiti naiskap do zadnjeg refrena…
Izmadjijam misli u glavi tad ali dementno
zaboravim sve te reci sto bi ih u
stihove zapisao…
Podbocim sank da ne padne pa spustim
glavu ka cipelama sto nemirno cekuju
svaki nas sledeci korak…
Narucim turu olaksanja prvom dosadnom kicosu do mene i samo odletim uz blagoslov
svih svojih hrabrosti i zelja…
Odletim na ono staro mesto gde
najlepse jutro ljubi nase prve poglede
i umesto udarca sa zvonika zacujem
udarce srca koje obecava da vise nece
krvariti u bokal sa vinom…
Obecam i ja njemu da vise necemo
skitati u blatnjavim cipelama…
Obecam i slazem ga u momentu…
Jer…
Pamte me jeftini bircuzi i krcme…
gde sede tipovi cija je prica losija
od njihovih zivota…
I ciji su pogledi strasniji od tuge…
Obecam i cekam aritmiju koja
ce nas odvesti daleko od svega…
U blatnjavim cipelama sto jedine
ka putevima oblaka smeju krenuti…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s