Bašta od snova

Sanjao sam te noćas
Iz dna bašte si klizila preko
orošene prvonikle trave
U haljini beloj za proleće krojenoj
Sa ranim cvećem u rukama
I osmehom što najavljuje kraj zime
Mali pas je pored tebe mahao repićem

Išao sam u baštu večeras da te nađem
Ali na rosi je samo košava klizila
preko oštre trave iznikle prvi put
Drveće je bilo obučeno u
cvetne haljine što mirišu nemirom
Neka šarena lutalica je pobegla
prema suncu ugledavši me
Jedino cveće bili su posedeli maslačci
koji poslednji put vide svoje sunce

Prekratio sam im muke i
učinio ih besmrtnim
Jednim grčem pluća
Što su naivno uzdisala
trenutak ranije
idući ka bašti
u kojoj sam te sanjao noćas
kako kliziš preko prvonikle trave
baš u beloj,za proleće skrojenoj,haljini

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s