Zauvek

Otići ću na ono naše staro mesto
prvog ponedeljka u junu.
Samo da preguram nekako maj.
A ti dođi na minut,na sekund…
Čisto da imam neki razlog življenja
bar do kraja tog meseca.
Ne moraš se ni osmehnuti.
Probodi me svojim pogledom
pravo kroz oči u srce.
Stavi naočare za sunce i
podigni blago glavu ka nebu.
Samo da vidim onaj tvoj
mali podbradak koji sam toliko
želeo jutrom da ljubim budeći te.
Ne traži ni one proklete znakove
u oblacima sto plove iznad.
Srce je svakako kod mene.
Samo sedi tako profilno zamišljena.
I budi taj jedan trenutak pored mene.
Dođi i nestani.
A mene…
Mene ostavi…
Neka sam i dalje proklet
što te ne zaboravljam.
Neka me tamo…
Tamo gde ljubav počinje.
Tamo gde smo mi počeli.
Pored onoga grafita na zidu.
Opet ću nas odvesti
na kraj našeg sveta i
zapaliti sve mostove iza.
Bar u željama svojim.
Jer milion načina postoji
da te čvrsto držim u svom naručju,
a nijedan da te imam.
A zagrljaj sa tobom-sveta kraj.
Ipak…
Uzdaću se u naše umeće čekanja…
Jer i dunja na ormaru stoji godinama…
Čeka…
I kad uvene do kraja,ona i dalje miriši…
I znaj…
Nikad ne bih mogao prestati da ti pišem
ali bih mogao nestati svakog trenutka.
Samo ako bi to poželela.
Do tada…
Čekacu te svaki dan,a potražiću te
svakog prvog ponedeljka u junu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s