Znaš li koliko sam pijan reči pogubio.
Koliko stihova u ludilu uma je ostalo
negde za šankom u nekoj kafani.
Koliko misli me je opilo i izgorelo
poput cigarete u njenom dimu.
Znaš li samo koliko je noći nestalo
u crnim rupama moje glave
koje je piće stvorilo.
Koliko se samo suza pomešalo
sa vinom pokvarivši mu ukus.
Znaš li koliko refrena jedne pesme
sam platio svircima dok se
jacaj iz grla orio do neba.
Koliko sam uzdaha omamljen
u zoru prosuo na putu do kuće posle
igubljenih ratova sa samim sobom…
Koliko me je kiša šibalo u zoru
dok sam gledao prema oblacima
pokušavajući da čujem
te reči teže od nebesa:
„Volim te jos“