Jesenja

Presušio je moj okean želja.
Sad bi mi i bunar bio prevelik.
Ne živim više svoje snove
Samo se sećam željenoga.

Ni putevi više nisu široki.
Ostao je jedan jednosmeran.
Onaj što tera kroz ravnicu
između njiva u beskraj snova.

I nebo mi se u pogledu skupilo.
Jedva uhvatim ponekad oblak.
Oblak što mi skriva kišu u sebi
i katkad propusti svetlosti zrak.

Nema ni glasa voljene pesme.
Sad bi mi i šapat melodija bio.
Kada bih ga čuo sa njenih usana
opet bi budan davne snove snio.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s