Srešćemo se možda jednom,
možda i više puta…
Tamo negde na nekom koncertu
ili na nekoj predstavi…
Sasvim slučajno ćemo kolima stati
jedno iza drugog na semaforu…
Pretrčati žureći ulicu na crveno,
gledati na kontra stranu druma…
Mimoići se u reci prolaznika,
zastati pred isti izlog knjižare…
Možda ćemo istu knjigu kupiti,
kraj prozora svojih soba je pročitati…
U trenutku zanosa se setiti,
pa zapaliti onu staru maštu…
Srešćemo se možda jednom pod
istim suncem dok ga budemo slikali.
Na isti se oblak nemo nasmešiti,
zagristi usnu i oči na tren zatvoriti.
Mirisaće ti možda vino sa karanfilićima,
a ja ću ga sam piti daleko od tebe.
Hladne ruke ćeš u džep sakriti,
a ja tople ruke neću nuditi nikome.
Srešćemo se možda jednom,
kad se iz tuge poželimo vratiti,
srešćemo se možda onda,
kada shvatimo da zbog ljubavi
nikada nije ni vredelo patiti.
Srešćemo se…