Ako mozeš…(oprosti mi reči)

Nije dovoljno što te samo volim,
zato ljubav produbljujem
svojim rečima i pesmama.
Ne ljuti se zbog toga.
Naslikaću te stihovima
jer drugačije ne umem.
Odavno nisam vlasnik svoga srca
i dugujem ti kao gazdi
samo najlepše stihove.
Izvini ali samoća ne bira vreme.
Jedino su lepe reči koje nastaju
dok je pokušavam opisati,
a ti ih nemoj propusti,
jer da mi ti ne nedostaješ
ni samoća ne bi imala smisla.
Imala bi veličinu samo u poređenju
sa željom da te zagrlim,
a koliko bih te mogao zagrliti
se odavno ne meri jedinicom obima.
Oprosti mi tužna radosti
što ti ponekad pomerim balans,
ako te dirne neka reč,
ili te takne neka pesma,
možda rasplače neki stih,
ali sem takvih i tih dodira,
ja više ne znam kako
da opravdam svoje postojanje.
Oprosti mi i budućnost i ako
ponekad poželim biti srećan u njoj,
iako si mi ovaj život uzela,
u njemu mi pobegla,
ipak se ponašaj kao da sam živ
i čuvaj nas u sledećem.
Već sam nam ga izmaštao.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s