Oprostićeš mi pre ili kasnije
što sam verovao u ljubav i
pokušao da naše sazvežđe
sakrijem u tom privatnom svemiru.
Oprostićeš mi držanje za ruke i
naivno vezivanje duša.
Znam da ne bi uspeli
sve da sam ti držao dušu rukama,
a ruke vezao za tvoje.
Oprosti mi svu bol i
sve suze koje sam ti poklonio.
Sta bi i više mogla dobiti
od jednog zanesenjaka
što slepo mašta o nedostižnom.
Oprostićeš mi što sam se kockao
i bio spreman da sve ONO naše
izblefiram u jednoj ruci karata.
Razapeće me svi ali nemoj ti,
pokušaj da mi oprostiš,
biće mi lakše da iskrvarim.
Ali pre toga zakucaj te klinove
u moje šake,pa mi ostavi dušu
neka odmuči svoje.
Daću bogu božije,ostaviti tebe njemu,
ovako ubog te više nikom ne dugujem.
A ako i nekad vaskrsnem,
siguran sam da bi me zbog svega
opet osudili i razapeli,
iako znam da to ne bi bio spas,
svestan da ću te još jednom izgubiti,
ja bih opet umirao za nas.