Oprosti molim te što ti se opet obraćam,
znam,nije dobar datum,nije ni trenutak,
ali ponos mi ovih dana nije jača strana.
Pišem ti poslednji put ovako direktno,
ne zato što neću,već zato što
se ovako ne čestita rođendan…
Ne nedelju dana unapred.
Bar ne nekome kao što si meni-Ti.
Zato,neka ti ovo bude kalup i za sledeći
i za one rođendane posle toga.
Ne znam stvarno šta da ti poželim,
a da već nisam?!
Ustvari znam ali poželeti ti sebe
bi bila baš,baš teška patetika.
Zato ti želim tebe.
Da uvek budeš svoja i samo svoja.
Ni tuđa ni moja,
već samo svoja.
Mirna,srećna,ispunjena i nasmejana.
Zato…
Nađi mesto gde ceš osećati mir,
nađi ljude koji će te činiti srećnom,
nađi nešto što će te ispunjavati,
nađi nekoga ko će te zasmejavati.
Meni ništa od toga nije uspelo.
Možda naše vreme ne dolazi,
možda smo ga potrošili
ali ono što ti nisi potrošila je Život.
Živi ga i slavi mu rođendane veselo
kao da je svaki poslednji,
jer ko zna…
Možda se neka želja i ispuni,
pa naposletku sve dobije smisao.
I na kraju,
izvini još jednom,
ali od tebe mi je ostalo samo
taman toliko koliko napišem.
Taman toliko kolika je ova čestitka.
Taman za ove suzne oči…
Srećan ti divan dan!
Živa mi bila,gde god bila…
I ovaj ću ti rođendan sam proslaviti…