Za ovo u meni,
što osećam prema tebi,
još nisu izmišljene reči
koje bi ti rekle,
niti postoje pesme
kojima bih ti dočarao sve.
Za ovo,nešto u meni,
su potrebni dodiri po tebi,
stvarni i iskreni.
Par očiju što žmure,
par ruku što miluju i
jedne usne što ispisuju po telu
najlepše emocije i poeziju.
Zbog ovoga nečeg u meni,
što ne mogu da pokažem tebi,
Ja ostavljam sve u tišini,
da ti u njoj usne jarkocrvenim
linijama brazdaju kožu i
prave ožiljke koji se ne vide,
a koje opet ne možes sakriti.
Zbog ovoga nečeg u meni i
tišine koja najviše boli,
Ja ću ćutke živeti život i
praviti se kao da u njemu
ima neki razlog da postojim.
Za ovo u meni,
jednog će dana možda
izmisliti prave reci.
Do tada,
osmehni se i slobodno se počeši
svaki put kada te koža zasvrbi.
Nisam ja.
Tišina je.