Sijaćeš…

Znam da mi želiš sreću,negde,
sa nekom drugom ženom.
Znam i da se potajno nadaš
da se to neće nikada desiti i
da ćes ipak Ti biti ta žena.
A znaš li koliko je njih koje bi
volele da su na tvom mestu,
da imaju tu tvoju volju izbora mene i
znaš li koliko ja želim da
niko nikada ne dođe na to mesto,
sem tebe,naravno.
Zbog toga što,
moram ti priznati,
učinila si me više puta posebnim i što
volim svaki stih u koji si me smestila.
Znam da je sve bilo iskreno.
Ti si bila i ostala najveći orden
koji sam ikada pribio na grudi.
Setićeš se možda u starosti
ponekih trenutaka naših,
možda ćeš se nasmešiti tada jer ćete
nešto neobjašnjivo lepo obuzeti i
protutnjati telom kao struja.
Samo to se neće zvati ljubav kao sad.
Zvaće se kako se jedino u starosti
može zvati-melanholija izazvana nostalgijom.
To će tad biti neki novi svet za nas,
svet bez nas,
a svet bez tebe u njemu i nije svet,
niti je ovo život što sad živim.
Za život me vežeš još samo ti,
a taj život počiva samo u sećanju.
Kao neki suvenir minulih dana.
Mada od ljubavi uvek i samo ostanu suveniri,
kao plen sa arheoloških nalazišta.
Samo ja te neću zakopavati.
Ostaviću te i čekaću.
Ali tu gde ću te ja ostaviti,
sijaćeš do kraja ovog sveta.
Možda i duže od toga,
možda i duže od mog čekanja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s