Jedna je žena završila svoju smenu.
Nije znala da je danas nedelja.
A trebalo bi.
Trebao je neko da joj olakša sve.
Da joj servira ručak,
dočeka sa kafom,
iznenadi sa novim donjim vešom,
kaže sa vrata kako ima najlepši osmeh.
Isti onaj osmeh kakvog mnogi žele
jutrom prvo da ugledaju pored sebe.
Jedna je žena krenula prema domu.
Iznenada primetila da je danas nedelja.
Zabrojala se,a nije smela.
Shvatila je da joj niko neće otvoriti vrata.
Da miris ručka može samo da zamisli,
isto kao i miris one muške kafe
koja bi trebala bila uvertira svemu dalje.
Ipak je sebe častila novim vešom
čisto da joj ne zamanjka ženstvenosti.
Iste one ženstvenosti kojom bi zračila jutrom,
onome koji zoru čeka da ugleda njen osmeh.
Jedna je žena zaiskala malo poezije
I dok je isprobavala novi veš,
kafa joj je zamirisala onako muški,
a nedelja je upravo postala mnogo lepša
baš uz osmeh koji nadu potpiruje.