U stihove sam te prikovao
da tamo budeš samo moja.
Počivaćeš na usnama svakoga
ko te bude čitao i uzdisao za tobom,
a ustvari jedino ćeš meni pripadati.
Istina,nikad mi to nisi tražila
ali kako sam mogao dozvoliti da
ostaneš samo tamo neka Ti u koju
se zaljubio samo tamo neki Ja.
Jer šta je pesmu ti napisati i
šta je srce ti pokloniti na dar,
kad sam već život bio spreman dati.
Još sam onomad položio zakletvu
pod ovim nebom što i sad traje i
zakleo se da ću te voleti zauvek.
Voleo bih ja tebe duže od toga
ali ovi obični ljudi nisu do sad našli
pravu vrednost za tako nešto.
Istina,nikada nisam želeo da pišem o tebi,
niti da te izlivam u stihovima.
Želeo sam samo da ti čitam
neke tuđe pesme,
dok ti glava osluškuje na mojim grudima,
baš na onoj strani koju dobro poznaješ.
Možda ti ne prija što to stalno radim
ali veruj mi da će doći dan kad će ti
ovo moje izrečeno biti sve na svetu.
Baš onda kad budeš imala više pesama
o sebi nego preostalih dana života.
Neću ti ubuduće pisati ovako često.
Bolje je za oboje.
Pisaću ti samo ponekad,
čisto da ne pomisliš kako sam pustio
nekog drugog u srce i da mi osmeh
možda pobuđuju kojekakve druge oči.
Budi spokojna jer ja od svog srca
do tvojih očiju nemam kom.
Zapamti da je teško trpeti,
a lako pamtiti i baš zato te
ispisujući po hartiji prikivam u stihove
jer papir sve trpi pa moram nekako i ja.