Tako je izgleda moralo.
I ovo poslenje pismo ti neću poslati,
kao i sva ona pre njega.
Ni ovo nećeš nikada pročitati.
Da ne trošimo više vreme na stvari
koje su davno prošle i
koje,mada bole,sada su istorija.
Sve su karte izbačene.
I džokeri i kečevi.
Gubitnik sam samo ja,
jer nisam znao da varam
onda kad je trebalo blefirati.
A blefirale su oči svaki put kada bi
pismo bilo privedeno kraju i kad bi
ruke trebalo da završe sa „Zauvek tvoj“.
Nismo svi za foliranje stvoreni,
a takvi otvaraju svoja srca
kao što se otvaraju karte na stolu.
Oni dobro znaju kakav je ukus poraza.
Takvi spaljuju sve što napišu.
Sve te ludosti iz glave sanjara
što ne bira dan ili noć da ih sniva…
Takvi ne šalju svoje misli jer misli su
samo zamena za ono što su izgubili.
Njih bole uvek ona ista poderana mesta
na duši preko kojih kao na starim
pantalonama stoji par fleka sa zakrpom,
a tu ne pomažu obloge od ispisane hartije.
Zato se ovaj filozof koji je ostao
bez odgovara više neće pitati
da li je bio samo igra,zabavna i jeftina.
Neće više krvariti prste udarcima
o slova mašine za kucanje i
zvanično će prestati da živi u laži
iako u njoj nikada nije bio sam.
Tako je izgleda moralo.
Zauvek tvoj…
Ma čuj mene:“Zauvek svoj“!
Mislio sam:“Zauvek tvoj“!