Lakše dođem do tebe u pesmama.
Tamo si moja,tamo ti svašta radim.
Tamo budiš u meni ono što spava odavno
pa umaštam štošta i slova mi se zamute.
Tamo ti kroz prste milujem kosu
i lagano prelazim od vrata do ramena,
niz ruku do prstiju pa do jagodica.
Onda isto to ali unazad sve dok se
ne stvori tanak sloj elektriciteta između
tvoje i moje kože.
Tamo žmuriš pa ti nosem diram
nosić i posmatram grimase na tvom licu.
Tamo uvek zaspeš na kraju dok te mazim,
a ja ti gledam telo toliko dugo dogod
dobro ne zapamtim svaki detalj na njemu.
Tamo te ne budim dok ne pomazim svaki
ožiljak i ne izljubim sve mladeže na koži.
Tamo dišemo ponekad ujednačeno,
a nekada bezobrazno uzdišemo istim taktom.
Tamo ti na kraju stavljam ruku na obraz
čekajući da otvoriš oči,
zatim i prst na usne da ne kažeš ništa,
a u očima ti gledam reakciju dok ti se
topla koža boje kajsije ispod svilene
spavaćice lagano zateže i ježi.
Tamo si jako nemirna,
katkad više i od moje mašte.
Nekada zaneseno-drska na momente,
a onda vrlo maštovita u žaru dodira.
Sve u svemu,tamo smo i lepo nam je.
Sve u svemu,živimo dok je pesama.
Sve u svemu,postojimo.