Kad me sretneš sledeći put,
zagrli me onako jako,iskreno.
Znaš da ne podnosim blage stiske ruku
i mekane zagrljaje.
Želim da se iz mojih grudi prelije u tvoje
sav onaj grč koji ih godinama steže
i skuplja kožu na broj manje.
Kada me opet jednom sretneš,
poljubi me u obraz nežno,
a opet toliko dugo da to bude poljubac
na granici između prijatelja i ljubavnika.
Zadrži usne na meni sve dok nam se
temperature tela ne izjednače.
Meni samo dopusti da poljubim onu jamicu
između ključne kosti i vrata jer to je idealan
kalup u koji moje usne perfektno staju.
Kada te zagrlim sledeći put,dopusti mi da
ti omirišem kosu,onako kao ovisnik,
kao da udišem neku zabranjenu drogu.
Dopusti da je ušmrknem i upijem u sebe
kako bi što duže njen miris ostao u meni.
Neću dati da mi vreme opet ispere nozdrve.
A kada budeš odlazila od mene,
okreni se samo jednom,pogledaj ravno u oči
i pokušaj da me dobro zapamtiš
i poslednji pogled moj da upamtiš,
jer ko zna,možda će ti na kraju
to jedino od mene ostati
ako me nikad više ne sretneš.