Opet Ja.
Ne boj se,neću dugo.
Samo da konstatujem kako
prolazi drugi septembar
u kojem se videli nismo.
Nije da sam te se poželeo.
Ima te i previše u meni.
Samo malo manje pred očima
i malo više u njima.
Dva septembra manje.
Dve godine više.
Ma nije neka tragedija
ako tako i ostane.
A znam da neće…
…
Ja to više onako,za sebe…
Znaš da pridajem značaj
nebitnim stvarima,pa tako i sad
podsećam sebe na neke
prošle,usamljene septembre.
Nisu oni baš loši toliko.
Samo mi cigareta brže izgori
dok na vetru stojim sam i
pravim se da čekam nekoga
da dodje iz bilo kog pravca.
A znam da neće…
…
I na kraju konstatujem da su
dva septembra ostala za nama.
Ostalo je i ponešto u njima.
Dva srca u kojima je tama
i dva srca koja su sama.
No ne boj se,nije neka drama.
Sledeći će biti bolji,
Ja kad ti kazem…